Češko-moravski pjesnici druge polovice dvadesetog stoljeća Viola FISCHEROVÁ Traductions Peter Kral i Tomislav Dretar

Publié le par Thomas Dretart

 

 

Viola FISCHEROVÁ

Etudes de langues et d’histoire, travail dans l’édition et à la radio avant son exil en 1968 et son séjour à Bâle, puis à Munich, d’où elle est rentrée à Prague en 1994. Marquée autant par la diversité de ses tentatives pour survivre que par des drames intimes (le suicide de son premier mari, en Suisse, la douloureuse agonie du second), sa poésie tardive est le «centre de gravité» de toute son œuvre.

Viola FISCHEROVÁ

Studije jezika i povijesti, radi u izdavaštvu i na radiju prije egzila 1968 i boravka u Bazelu, po tome u Minhenu, otkud se vraća u Prag 1994. Godine. Označena koliko raznolikostima pokušaja preživljavanja toliko svojim intimnim dramama (prvi mouž izvršio je samoubojstvo,drugi završio u bolnoj agoniji), njena kasna poezija je „središte gravitacije“ njenog cjelokupnog djela.

L’énigme près de l’aube…
…affleure dans la pénombre
Le soupir écho du râle
resserre l’air
dans la gorge du dormeur
Sombrement en deux
un nuage fend
la lune pleine
La clarté qui monte
pourtant
n’est autre
que celle qui descend

Comme des plumes,
1995

Enigma pre svitanje...

... izranja u polumraku.

Uzdah eho hripnje

Steže zrak

U grlu spavača

Sumorno na dvoje

Jedan oblak cijepa

Punui mjesec

Jasnost koja se uspinje

Ipak

Nije druga neka

Već ona ista koja se spušta.

Kao pera, 1966

Oh mon amour…
…au bout de l’irrémédiable
il y a encore ce pré pourrissant au soleil
et ce chien hirsute
qui par le fil
retient le cerf-volant avant qu’il ne s’écrase
Comme des plumes, 1995.

Oh ljubavi moja...

...na izmaku neizlječivog

ima još i to polje koje trune pod suncem

i taj čupavi pas

koji pomoću konopca

zadržava zmaja prije nego s slupa

Kao pera, 1966

Les morts n’ont cure…
…de ce qu’ils laissent sur le lit
corps croix montre bague
ou lunettes Les autres seuls
leurs fils et leurs femmes
se distribuent ses prix vifs
que l’on partage
sans apaisement
Comme des plumes, 1995.

Mrtvi nemaju kuru...

...čim na krevet spuste

tijela križ sat prsten

ili naočale drugi sami

njihovi sinovi i njihove žene

razdijele hitro svoje nagrade

kako se dijeli

nezasitno

Kao pera, 1966

Nous mangeons dans les plats…
…qu’ils ont abandonnés
portons leur montre
leurs bijoux et leurs chandails
Nous habitons leurs maisons
et celles que nous avons quittées
Nous sommes ceux qui sont partis
Comme des plumes, 1995.

Jedemo s pladnjeva...

...što su ih oni nostavili

nosimo njihov sat

njihovo uresje i njihove pulovere

Nastanjujemo se u njihovim kućama

i one koje smo napustili

Mi smo oni koji su otišli

Kao pera, 1966

Je ne te consolerai guère tu ne passeras pas…
…comme une angoisse ou un rire
A jamais dans la pierre au fond du lac
se couche pour mourir le saurien disparu
pose les ailes
la transparente libellule
Comme des plumes, 1995.

Ja te nikako utješiti neću ti nećeš proći...

...kao zebnja ni kao smijeh

Zauvijek u kamenje na dnu jezera

liježe da bi umro nestali gušter

stavlja svoja krila

prozirna želik-žena

Kao pera, 1966

clip_image001 Viola Fischerová (* 18. října 1935 Brno) je básnířka a překladatelka, náležející ke generaci tzv. šestatřicátníků, dcera Josefa Ludvíka Fischera.

Po studiu slavistiky na univerzitách v Brně a Praze pracovala v 60. letech v literární redakci Československého rozhlasu. V roce 1968 odešla se svým budoucím manželem Pavlem Buksou (spisovatelem Karlem Michalem) do Švýcarska, kde vystudovala ještě germanistiku a historii na basilejské univerzitě a pracovala jako učitelka. Po smrti svého manžela (1984) odešla do Německa a spolupracovala s rádiem Svobodná Evropa a časopisem Svědectví. Znovu se vdala; od roku 1994 žije v Praze.

Její první sbírka Propadání nemohla v roce 1957 vyjít, oficiálně tedy debutovala až roku 1993 sbírkou Zádušní básně za Pavla Buksu. Je držitelkou několika literárních ocenění.

Dílo

  • Zádušní básně za Pavla Buksu, 1993
  • Babí hodina, 1994/1995
  • Jak pápěří, 1996
  • Odrostlá blízkost, 1996
  • Divoká dráha domovů, 1998
  • Matečná samota, 2002
  • Nyní, 2004 — Dresdner Lyrikpreis 2006 (v německém překladu)
  • Co vyprávěla dlouhá chvíleMagnesia Litera 2006 za nejlepší knihu pro děti a mládež
  • Předkonec, Fra 2007
  • Písečné dítě, Fra 2007

Reference

(* 18. Listopad 1935 Brno) Je pjesnik i prevoditelj, pripada generaciji tzv.“šestatřicátníků“, kći Joseph Louis Fischer.

Nakon slavističkih studija u Brnu i Pragug na Masarykovu sveučilištu radi na radiju 60.-ih – godina pa kao književni urednik Čehoslovačkog Radijao. Od 1968 odlazi sa svojim budućim mužem Paulom Bukšom (pisac Charles Michael) u Švicarsku, gdje je studirala povijest, i germanistiku u Basel - Sveučilište i radila kao učiteljica. Nakon smrti supruga (1984.) Je otišlao u Njemačkua i radi na radiju Slobodna Evropa i magazinu Svjedočanstva. Ostaje udovica i ponovo se udaje nakon što joj se muž ubio, od 1994. živi u Pragu.

Njezina prva zbirka Slijeganje nije 1957. Dobila dozvolu da bude objavljena, a službeno je debitirala tek u 1993. zbirkom Spomen pjesma za Paula Bukšu. Osvojila je nekoliko književnih nagrada.

Djela

  • Spomen pjesma za Paula Bukša 1993
  • Indijski sat, 1994/1995
  • Kao papir1996
  • Izrastao iz blizine1996
  • Divljina drage domovine 1998
  • Rođak privatnost 2002
  • Sada, 2004 - Dresdner Lyrikpreis 2006 (u njemačkom prijevodu)
  • Kao što je rekla ima dugo vremena -- Magnesia Litera 2006 za najbolju knjigu za djecu i mlade
  • Pred konac, Fra 2007
  • Sand Child, Fra 2007

Referenca

Commenter cet article