DANJA ĐOKIĆ:ANĐELI NE PLAČU KAD IH SE POZOVE NA ODGOVORNOST(cro)/ANGELI NE JOČEJO KO SE JIH POKLIČE NA ODGOVORNOST(slo)

Publié le par Thomas Dretart



ANGELI NE JOČEJO KO SE JIH POKLIČE NA ODGOVORNOST



Sum je
V smrtnem hropenju
Obupano zakričal
Poklical na pomoč
Prizadeto nečimrnost
In ostal brez odgovora.

Ti si krpal nebo
Zaradi sinočnje razpokline

Po nevihti solz

So narasle ponikalnice
Jaz pa sem izvirala
Iz popka Vesolja
Prelivajoča se v
Mavričnih barvah.
Oblikoval si me v lok
In napel samo za
Lastni strel.

Moja Ahilova peta se je
Premaknila v epicenter
Sončnega pleteža,
Po trinajstem dnevu
Obhoda bojnega polja.
Sedaj v njej prebivajo metulji
Brez pravice do preobrazbe.
Samo sebe sem kaznovala
S podkožnim trepetanjem.

Pravim ti, naučila sem se
Hoditi po puhastih oblakih,
Prizadene me lahko
Le peta stran sveta,
Če se bo sklicevala na
Neke višje cilje.
Praviš mi, da je
Ugriz z besedami bolj strupen
Od kačjega ugriza,
Ko zasika od strahu.

Natrosila ti bom milijon
Dokazil za to

Z besedami

In nikar ne misli
Nikakor ne
Da ti vračam
Z isto mero.






ANĐELI NE PLAČU KAD IH SE POZOVE NA ODGOVORNOST

U smrtnom hropcu
Sumnja je ispustila
Očajnički krik
Pozvala u pomoć
Povrjeđenu sujetu
I ostala bez odgovora.

Ti si krpao nebo
Zbog sinočnjeg raspuknuća

Nakon proloma suza

Nabujale su ponornice
A ja sam izvirala
Iz pupka Svemira
Prelijevajući se u
Duginim bojama.
Oblikovao si me u luk
I napeo za samo
Svoja odstrjeljenja

Moja se Ahilova peta
Preselila u epicentar
Solarnog pleksusa,
Nakon trinaestog dana
Obilaska bojnog polja.
Sad u njoj borave leptiri
Bez prava na preobražaj.
Samokaznila sam se
Treperenjem pod kožom.

Kažem ti, naučila sam
Hodati paperjastim oblacima,
Povrijediti me može
Samo peta strana svijeta,
Ako se pozove na
Neke više ciljeve.
Kažeš mi kako je
Ugriz riječima otrovniji
Od ugriza zmije,
Kad zasikće od straha.

Podastrijet ću ti milijun
Dokaza o tome

Riječima

A ti nemoj pomisliti
Nipošto
Kako ti vraćam
Istom mjerom.












STANOVALA BOM PRI TEBI, NA POSTE RESTANTE



že dolgo ti nisem
ničesar napisala

ločujem se
od preteklosti
in se samo
s polnim
kovčkom sebe
selim na tvoj
dozdevni naslov

poste restante

prihajam k tebi namesto pisma
v poštnem vagonu
drugega razreda
v nagubanem in napokanem
roza usnjenem toku
v katerem se običajno skrivajo
obetavna jutra
zbledeli lasje v mesečini
v pričakovanju klica
razum konzerviran
na vrhuncu svoje kreativnosti
in eno malo srce
rahlo privezano
na ključek, za srečo

že dolgo ti nisem pisala

prihajam s počasnim vlakom
v kovčku samote
stisnjena med
včeraj in jutri
izven vseh znanih
konfekcijskih številk
prepuščena le tebi
na širjenje in oženje
da ustvariš vrhunsko
kreacijo življenja

predajam se ti, za vedno

na neznanem naslovu
na katerega sem le z dihom
včasih kot cvetni pelod
prepričana da le pojem
zvesto srce
že zdavnaj poslala k tebi

ko me boš prevzel

me udomači

v globini zenic
skupaj z mano poljubi stene
ki jih gledam










STANOVAT ĆU KOD TEBE, NA POSTE RESTANTE


odavno ti ništa
nisam napisala

razvodim se
sa prošlošću
i samo se
sa punim
koferom sebe
selim na tvoju
navodnu adresu

poste restante

stižem ti umjesto pisma
u poštanskom vagonu
drugog razreda
u naboranoj i ispucaloj
roza kožnoj futroli
u kojoj se uglavnom kriju
obećavajuća jutra
izbljedjela kosa na mjesečini
u iščekivanju poziva
razum konzerviran
na vrhuncu kreativnosti
i jedno malo srce
ovlaš privezano
uz ključić, za sreću

odavno ti nisam pisala

stižem ti sporovozno
u koferu samoće
presovana između
jučer i sutra
van svih poznatih
konfekcijskih brojeva
data samo tebi
na širenje i sužavanje
u radu na vrhunskoj
kreaciji života

dajem ti se, zauvijek

na nepoznatoj adresi
na koju sam tek dahom
ponekad kao pelud sa ruža
vjerujući srce samo da pjevam
već davno tebi ga poslala

kad me preuzmeš

udomi me

u dubini zjenica
poljubi sa mnom zidove
u koje gledam













KO SVA SE SREČALA NA TRGU



predstavljaj si

v istopomenskem dvoglasju
kot krik srca
(hkratni)

ko sva se srečala

(medtem se je modra koprena sanj
slačila skupaj z obleko)

na znanem trgu sanj
z rdečimi strehami
predstavljaj si

tam, kjer sva se od nekdaj imela rada
in še več kot to
(v akvarelu najinih pogledov)





KAD SMO SE SRELI, NA TRGU

zamisli samo

u dvoglasju istoznačnosti
kao vrisak srca
(obostrano)

kad smo se sreli

(dok je plava koprena snova
kao haljina spala)

na poznatom trgu snova
sa crvenim strehama
zamisli samo

tamo, gdje smo se oduvijek voljeli
i više od toga
(u akvarelu naših pogleda)







pjesme na slovenski jezik preveo -  Jure Drljepan
Pour être informé des derniers articles, inscrivez vous :

Commenter cet article