TOMISLAV DRETAR: UISTINU, JA VAM TO KAŽEM, DOŠAO SAM U BRUXELLES VJEROVATI U BOGA

8)

8a)

UISTINU, JA VAM TO KAŽEM, DOŠAO SAM U BRUXELLES VJEROVATI U BOGA

Uživajući velikodušnost belgijskog veleposlanika

u Austriji Le Monsieur Vicomte Vilain du XIV

dana 28. veljače 1993. iskrcao sam se u Belgiji

gdje me noć nemilosrdno  progutala na kolodvoru Midi

u Bruxelles sam ušao kroz ispružene ruke

Monsieur Le Professeur Rezsohazy

I njegovog sina Christianas dušom kao američki pamuk

Rečeno mi bi: Dobro došli dragi kolega, i uz to

mi prilijepiše tople poljupce u oba obraza

a to mi učini da zaboravim ratne krajolike u Bosni.

Jedna grupa Crnih Gospodina u prolazu, na 6. peronu

nije opazila moje prispijeće,

Kao ni Čitatelj Kur'ana, pijući koncentrirani

sok od naranče,

usredotočujući se na svoje čitanje nije posvetio

pažnju na moje prispijeće u Bruxellesunastavio je čitati svete stranice i ne videći mene.

Za večeru ponudiše mi jedan deliciozni karbonaro

Raccompagné d’un Fougères, millésime 1989,

De belle couleur, nez à la fois franc, fin et équilibré ;

Bouche nette avec de tanins fins, tout confondus – un beau vin.

Ja ne nađoh razlike između nadanja i onog što sam sanjao.

Ugaslog spolovila i ukočenih kostiju čekao sam tijekom

noći čas kad ću početi milovati trepereće osjećaje vina

u halji toliko lijepoj da se poželi skinuti ju.

U utrobi jednog ogromnog kreveta izgubio sam svijest

o ozbiljnosti moje budućnosti pilitičkog izbjeglice

nakon što sam svario svoj današnji dan toga doba.

Sve što sam u snu našao bilo je samo jedno malo izgubljeno štene slinave  njuške koje me grebalo, lizalo i skojim sam se igrao, trčao trotoarima blistave nade.

Ujutro kao vitezovi okruglog stola pomolili smo se za svoju srećukoja je počivala, stavljena u stranu, nadajući se, sve u svemu, bez riječi, jednoj ugodnoj budućnosti.

Čekao nas je Le Petit Château u redu strogo uređenom od jedne flamanske policajce čiji su se guzovi valjali kao Senne na svom kaljavom ušću.

Uska stražnja vrata, tijesna pička Bruxellesa, pustila me da prodrem u internacionalnu gužvu i buku.

Jedan istražitelj veoma budan pitao me za razlog mog iskrcavanja u Bruxelles-gradu,

jer Bruxelles nije grad gdje se pjeva Marseljeza.

Nije mi povjerovao, slušajući moj odgovor, sve pogledajući Senne koja je tekla kroz Bruxellese,

i bila moj jedini horizont preda mnom, i naravno iza

njegovih leđa, da sam ja uistinu došao u Bruxelles vjerovati u Boga.