Biblija, ekumenski prijevod-Stari Zavjet-Stvaranje-Dio III.; preveo: Tomislav Dretar

Izakova i Rebekina svadba

• 24 1 Abraham bijaše star, u dubokoj starosti, i GOSPOD ga bijaše blagoslovio u svemu.

• 2 Abraham reče najstarijem sluzi u svojoj kući, koji ravnaše svim njegovim dobrima: » Položi ruku na moje bedro^[159]

• 3 i prisegni mi GOSPODOM, Bogom neba i Bogom zemlje, da ne ćeš oženiti mojeg sina jednom od kćeri Kanaanaca^[160] među kojima ja obitavam.

• 4 Već ćeš otići u moju zemlju i u moju obitelj i uzeti jednu djevojku za mog sina Izaka.«

• 5 Sluga mu odgovori: » Možda ta žena ne privoli pratiti me u ovu zemlju; trebam li ja odvesti tvojeg sina onamo otkud si ti potekao? «

• 6 Abraham mu reče: Pazi da ne odvedeš mog sina onamo.

• 7 GOSPOD, Bog nebeski, me uzeo iz kuće mojeg oca i zemlje moje obitelji, on mi je rekao i dao ovu prisegu: Ja ću tebi dati tu zemlju tvojem potomstvu; i on je taj koji će poslati svojeg anđela ispred tebe; onamo, uzet ćeš jednu ženu za mojeg sina.

• 8 Ne pristane li ta žena slijediti te, ti si oslobođen onog što si mi prisegao, ali ne vodi mojeg sina onamo. «

• 9 Sluga stavi svoju ruku na bedro svojeg gospodara Abrahama i prisegnu mu u toj stvari.

• 10 Sluga uze deve gospodareve i pođe. Imajući u rukama najbolje što je njegov gospodar posjedovao, on se diže za ići u Aram-od-dviju-rijeka u grad Nahorov^[161].

• 11 On pokleknu deve izvan grada u blizini bunara, u večernji sat, u sat kad žene izlaze crpiti otud vodu.

• 12 On reče: » GOSPODE, Bože mojeg gospodara Abrahama, dozvoli da ja danas načinim sretan susret i pokaži svoje prijateljstvo prema mojem gospodaru Abrahamu.

• 13 Evo me kako stojim pokraj izvora i kćeri ljudi iz grada izlaze za crpiti vodu.

• 14 Eh dobro! Mlada djevojka kojoj ću ja reći: Nagni tvoj krčag da se napijem i koja će odgovoriti: Pij, a ja ću također napojiti i tvoje deve, to je ona dosuđena tvojem sluzi Izaku; po tome ja ću znati da si ti pokazao prijateljstvo prema mojem gospodaru. «

• 15 No, on još nije bio završio govoriti kad Rebeka^[162] ona bijaše kćer Betuelova sina Milkainog, one iste žene Nahorove, brata Abrahamovog iziđe s jednim krčagom na plećima.

• 16 Mlada djevojka bijaše vrlo dražesna za vidjeti; bijaše djevica i ni jednog čovjeka ne bijaše poznala^[163]. Ona siđe prema izvoru, napuni krčag i uspe se.

• 17 Sluga joj požuri u susret i reče: » Za ime Boga, daj mi popiti jedan gutljaj vode iz tvog krčaga. «

• 18 »Pij, gospodaru moj « odgovori ona i, rukom spusti krčag što brže da mu utaži žeđ.

• 19 Kad završi napajati ga, ona reče: » Za tvoje deve također, ići ću također crpiti vodu sve dok ne budu popile toliko da ugase žeđ. «

• 20 Ona se požuri isprazniti krčag u pojilo i otrča ponovo zahititi vode u bunaru; ona nacrpi vode za sve deve.

• 21 Taj čovjek ju praćaše očima, tiho, da bi saznao da li jest ili nije GOSPOD učinio uspješnim njegovo putovanje.

• 22 Čim deve bijahu završile piti, čovjek uzme jedan zlatni prsten težine od pola sikla^[164] i dvije narukvice od deset sikala zlata za njene zglavke

• 23 i reče joj: » Čija si ti djevojko? Molim te, upoznaj me da li bi kuća tvojeg oca mogla za nas biti mjesto ugošćenja. «

• 24 ona mu odgovori: » Ja sam kćer koju Milka dade Nahoru. «

• 25 Potom ona njemu reče: » Slame i sijena u nas ima u izobilju, a isto tako i mjesta za konačiti.«

• 26 Čovjek kleknu i pokloni se pred GOSPODOM

• 27 govoreći: » Blagoslovljen budi GOSPODE, Bože mojeg gospodara Abrahama, čije prijateljstvo i vjernost nisu napustili mojeg gospodara dok sam ja putovao, doveden GOSPODOM u kuću braće mojeg gospodara. «

• 28 Mlada djevojka otrča najaviti u kući svoje majke o tome što se upravo dogodilo.

• 29 Rebeka imaše brata imenom Laban. On otrča u susret čovjeku, napolje, k izvoru.

• 30 Čim on vidje prsten i narukvice na rukama svoje sestre i začu svoju sestru Rebeku njemu govoriti: » Tako mi je rekao «, on ode k čovjeku koji je ostao pokraj deva kod izvora. *31 Dođi, blagoslovljen od GOSPODA. Zašto si ti ostao napolju dok sam ja u kući već pripremio čisto mjesto za deve. «

• 32 Čovjek uđe u kuću i rasedla deve. Dade im slame i krmiva a, za njega i njegove pratitelje, vode da si operu noge.

• 33 ponudi im za jesti, ali on uzviknu: » Ja neću jesti prije nego što kažem što imam za reći. « » Govori «, odgovoriše mu.

• 34 On preuze: » Ja sam sluga Abrahamov.

• 35 GOSPOD je ispunio svoj blagoslov mojeg gospodara koji je postao jedna velika osoba. Dano mu je sitne i krupne marve, srebra i zlata, slugu i sluškinja, deva i magaraca.

• 36 Sara, žena mojeg gazde, najzad mu je rodila sina u svoje stare dane. Moj gazda je njemu prenio sve imanje

• 37 a meni je zatražio da mu prisegnem ovim riječima: Ti ne ćeš oženiti mojeg sina jednom curom Kanaankom u čijoj ja zemlji stanujem.

• 38 Prisegni da ćeš ići u moju obitelj, prema kući mojeg oca, uzeti jednu ženu za mojeg sina.

• 39 Tada ja rekoh svojem gazdi: » Možda me ta žena ne bude slijedila?

• 40 On mi odgovori: GOSPOD u čijoj nazočnosti sam ja hodio poslat će svojeg anđela s tobom i učinit će uspješnim tvoje putovanje: uzet ćeš za mog sina ženu iz moje obitelji i kuće mojeg oca.

• 41 Ne ćeš biti oslobođen mojeg zaklinjanja osim ako ne ideš kod mojih; isto tako, ako ti ju i ne daju, ti si od nje oslobođen.

• 42 Danas, ja sam došao kod tog izvora i rekao: » GOSPODE, Bože Abrahama gazde mojega, ako se ti zaista udostojavaš učiniti uspješnim putovanje koje obavljam,

• 43 evo me pokraj izvora: eh dobro! Mlada djevojka koja iziđe crpiti vodu i kojoj ja kažem: Daj mi piti malo vode iz tvog krčaga,

• 44 ako mi odgovori: Ti pij, a ja ću zahititi također za tvoje deve, to će biti žena koju je GOSPOD namijenio sinu mojeg gazde.

• 45 Ja još nisam bio završio u sebi kad je Rebeka izišla s krčagom na ramenu; ona je sišla k izvoru za naliti. Ja sam joj rekao: U ime Boga daj mi piti

• 46 Ona se požurila spustiti krčag i rekla: Pij, a ja ću također napojiti tvoje deve. Ja sam pio, a ona je napojila deve.

• 47 Ja sam je upita: Čija si ti djevojko? Ona je odgovorila: Ja sam kćer Betuelova, sina kojeg Milka dade Nahoru. Ja tad stavih prste u njene nosnice i narukvice na njene zglavke.

• 48 Ja sam kleknuo i poklonio se pred GOSPODOM; blagoslovio sam GOSPODA, Boga Abrahama mojeg gazde, koji je vjerno vodio moje putovanje da ja uzmem nećakinju mojeg gazde za njegovog sina.

• 49 A sada, ako mi hoćete iskazati prijateljstvo i vjernost prema mojem gazdi iskažite mi ga. Ako ne, dajte mi na znanje i ja ću se otputi bilo lijevo bilo desno. «

• 50 Laban uze riječ. On i Betuel uskliknuše: » Od GOSPODA je ova stvar i mi ti u tome nemamo što reći, ni dobro ni loše.

• 51 Rebeka je pred tobom: uzmi ju i idi. Nek' bude žena sinu tvojeg gazde kako je GOSPOD rekao. « Kad Abrahamov sluga ču te riječi, pade ničice na zemlju pred GOSPODOM. *52 Sluga izvadi srebrninu, zlatninu i odjeću i dade Rebeki, kao i bogate poklone što ponudi njenom bratu i njenoj majci.

• 53 Oni jedoše i piše, on i njegovi pratitelji, i provedoše noć.

• 54 Ujutro kad se digoše, on reče: » Pustite me otići mojem gazdi. «

• 55 Brat i majka mlade djevojke odgovoriše: » Neka ona ostane neko vrijeme s nama, kakvih desetak dana, potom će ići. «

• 56 » Ne činite da kasnim! Reče im on. GOSPOD je učinio uspješnim moje putovanje, pustite me dakle otići mojem gazdi. «

• 57 Oni preuzeše: » Pozovimo djevojku i tražimo njeno mišljenje. « 858 Oni pozvaše Rebeku: » Hoćeš li otići s ovim čovjekom?« Ona odgovori: » Da.«

• 59 Oni pustiše otići svoju sestru Rebeku i njenu dojilju, slugu Abrahamovog i njegove ljude.

• 60 Oni ju tada blagosloviše govoreći joj: » Ti, naša sestra, :postani silnim mnoštvom,

nek' tvoje potomstvo ovlada

Vratima neprijatelja svojih^[165]! «

• 61 Rebeka se diže sa svojim sluškinjama. One se uspeše na deve i slijeđaše ljude. Sluga uze Rebeku i pođe.

• 62 O zalasku sunca, Izak se vraćao s bunara Lahai-Roi. On je tada obitavao u području Negeva^[166]

• 63 i bijaše izišao prošetati se^[167] u polje o zalasku sunca. On diže oči i ugleda deve koje dolažahu.

• 64 Rebeka podiže oči, vidje Izaka, skoči s deve

• 65 i reče sluzi: » Tko je taj čovjek koji hodi poljem nama u susret? « » To je moj gazda «, odgovori on. Ona uze svoj veo i zastrije se.

• 66 Sluga ispriča Izaku sve što je bio učinio.

• 67 Izak ju uvede u svoj šator. On imaše Saru za majku; on uze Rebeku i ona postade njegovom ženom. Izak je zavolje i bi utješen poslije nestanka majke svoje.

Smrt Abrahamova. Njegovi drugi potomci

• 25 1 Abraham uze još jednu ženu; zvala se Ketura.

• 2 Ona mu dade Zimrana, Jokšana, Medana, Madiana, Jišbaha i Šuaha.

• 3 Jokšan rodi Sabu i Dedana. Dedan imade za sinove Ašurite, Letušite i Leumite.

• 4 Median imade za sinove Eifa, Efera, Hanoha, Avida i Elda. To su svi sinovi Keturini^[168].

• 5 Abraham sva svoja dobra dade Izaku.

• 6 Sinove svojih konkubina, Abraham darova.

Ali, još za svog života, on ih udalji od svog sina Izaka, u zemlju Kedem^[169].

• 7 Evo godina života Abrahamovog: 175 godina.

• 8 Potom Abraham izdahnu; on umrije u sretnoj starosti, ostario i presretan. On bi pridružen k svojima^[170].

• 9 Njegovi sinovi Izak i Ismael ukopaše ga u spilju Makpela^[171], u polje Efrona sina Soharovog, Hitita, nasuprot Mambre,

• 10 u polje koje Abraham bijaše stekao od sinova Hetovih. To je gdje ukopaše Abrahama i njegovu ženu Saru.

• 11 Poslije smrti Abrahamove, Bog blagoslovi njegovog sina Izaka. On obitavaše pokraj bunara Lahai-Roi ^[172].

• 12 Evo obitelji Ismaelove, sina Abrahamovog, onog kojeg Abrahamu dade Hagara, Egipćanka, sluškinja Sarina.

• 13 Evo imena sinova Ismaelovih, njihovih imena prema obiteljima njihovim: Nebajot prvijenac Ismaelov, Kedar, Adbel, Mivsam,

• 14 Mišma, Duma, i Massa,

• 15 Hadad, Tema, Jetur, Nafiš i Kedma.

• 16 To su oni sinovi Ismaelovi, i takva su njihova imena; nastanjeni u duarima^[173] i taborima, oni imadoše dvanaest poglavara za isto toliko grupa.

• 17 Evo godina života Ismaelovih: 137 godina; potom on izdahnu. On umrije i bi sjedinjen k svojima.

• 18 Ismaeliti borave od Havilae do Šura, od međama Egipta, sve do Ašura^[174], svaki nasuprot svojoj braći spreman mu zaskočiti.

Jakov

Ezav i Jakov

• 19 Evo obitelji Izakove, sina Abrahamovog. Nakon što Abraham bi rodio Izaka, 20 ovaj, u 40. godini, uze za ženu Rebeku, kćer Betuelovu, Aramejku iz ravnice Arama^[175], i sestru Labana Aramejca.

• 21 Izak zamoli GOSPODA za svoju ženu, jer ona bijaše nerotkinja. Gospod imade milosti za njega, njegova žena Rebeka ostade noseća,

• 22 ali njeni se sinovi sukobiše u krilu njenom i ona uskliknu: » Ako je to tako, čemu sam ja tu^[176]? « Ona ode pitati GOSPODA

• 23 koji joj odgovori:

» Dva su naroda na tvojim

prsima,

dva će se naroda odvojiti iz

utrobe tvoje.

Jedan bit će jači od drugog

a veći će služiti manjem. «

• 24 Kad bi ispunjeno vrijeme kad je ona trebala poroditi blizanci se nađoše u njenom krilu.

• 25 Prvi koji iziđe bijaše riđ, sav rutav kao krzno životinjsko: ona ga nazva Ezav^[177]:

• 26 Njegov brat iziđe potom, ruke zakačene za petu Ezavovu: njega nazva Jakov^[178]. Izak imaše 60 godina u vrijeme njihovog rođenja.

• 27 Dječaci narastoše. Ezav bijaše jedan iskusan lovac koji je krstario poljima; Jakov je bio jedno pametno

dijete koje je boravilo pod šatorima.

• 28 Izak je više volio Ezava, jer je cijenio divljač: Rebeka je voljela Jakova.

• 29 Jednog dana dok je Jakov pripremao juhu, Ezav se vrati s polja. Bio je iscrpljen

• 30 i reče Jakovu: » Pusti me progutati od tog riđeg, tog umaka tamo, jer sam iscrpljen. « Zato ga nazva Edom tj. Riđi^[179].

• 31 Jakov odgovori: »Prodaj mi danas tvoje pravo prvenstva^[180]«. Ezav preuze: »Evo ja ću umrijeti, čemu moje pravo prvorođenstva?«

• 32 Jakov reče: » Pa makar i danas, prisegni mi. « Ezav mu prisegnu, on prodade svoje pravo prvorođenstva Jakovu,

• 33 koji njemu dade kruha i juhe od sočiva. On pojede i popi, diže se i ode. Ezav prezrije svoje pravo prvorođenstva.

Izak i Abimeleh

• 26 1 Vladaše glad u zemlji, različita od one prve koja se dogodi u vrijeme Abrahamovo. Izak pođe u Gerar kod Abimeleha, kralja Filistinaca^[181].

• 2 GOSPOD mu se prikaza i reče: »Ne silazi u Egipat, već ostani u ovoj zemlji koju ti ja označim.

• 3 Boravi u toj zemlji, ja ću biti s tobom i blagoslovit ću te. Tebi i tvojem potomstvu, u stvari, dat ću te zemlje i održat ću prisegu koju sam dao tvojem ocu Abrahamu.

• 4 Učinit ću da se rasplodi tvoje potomstvo toliko kao zvijezde na nebu, ja ću mu dati sve te zemlje i, u njemu blagoslovit će se svi narodi zemlje,

• 5 jer je Abraham poslušao moj glas i čuvao moja pravila i moje zapovijedi, moje propise i moje zakone. «

• 6 Izak obitavaše u Geraru.

• 7 Mještani su ga ispitivali o njegovoj ženi. »To je moja sestra «, odgovarao bi on. Plašio se reći da je ona njegova žena iz straha da ne bude ubijen od mještana radi Rebeke koja je bila mila za pogledati.

• 8 Bio je ondje proboravio već dosta dugo vremena kad Abimeleh, kralj Filistinaca, pogleda kroz svoj prozor i vidje da se Izak zabavlja s Rebekom svojom ženom.

• 9 Abimeleh pozva Izaka i reče mu: » To je sigurno tvoja žena! Zašto si rekao: To je moja sestra? « Izak mu odgovori: ja sam to rekao iz straha da ne umrem zbog nje. «

• 10 Abimeleh preuze: » Što si nam to učinio! Malo je nedostajalo da jedan čovjek ovog puka ne legne s tvojom ženom i ti bi nas učinio krivima.«

• 11 Abimeleh dade ovu zapovijed cijelom pučanstvu: » Tko dirne u ovog čovjeka i ovu ženu bit će kažnjen smrću. «

• 12 Izak obavi sjetvu u toj zemlji i prožnje stostruko te godine. GOSPOD ga blagoslovi,

• 13 i on postade velika osoba; on se nastavi uzdizati sve dok nije dosegao jednu visoku poziciju.

• 14 On posta vlasnikom stada sitne i krupne stoke, i brojne služinčadi.

Izak sklapa savez s Abimelehom

Filistinci^[182]mu biše zavidni,

• 15 oni zatrpaše sve bunare koje su bile iskopale sluge njegovog oca, u vrijeme njegovog oca Abrahama, a napuniše ih zemljom.

• 16 Abimeleh reče Izaku: »Idi daleko od nas, jer postao si mnogo moćniji od nas. «

• 17 Izak ode odatle i utabori se uz ued^[183] kod Gerara i nastani se ondje.

• 18 Izak iskopa ponovo bunare koji su bili iskopani u vrijeme njegovog oca Abrahama i koje su Filistinci bili zatrpali poslije smrti Abrahamove. On im dade ista imena koja im je njegov otac bio dao.

• 19 Sluge Izakove kopaše u uedu i nađoše ondje žive vode.

• 20 Pastiri gerarski uđoše u spor s Izakovim pastirima govoreći im: »Ove su vode naše. « On nazva te bunare Ezek jer su mu osporavali koristiti ih^[184].

• 21 Oni iskopaše jedan drugi bunar koji im također bi osporen; on ga nazva Sitna.

• 22 Odatle on se premjesti da bi iskopao jedan drugi bunar koji ne bi osporavan i koji nazva Rehovot govoreći: » Sada u stvari, GOSPOD nam dade slobodno polje i mi smo imali plodova zemaljskih^[185]. «

• 23 Odatle, on se uspe u Ber-Ševau^[186].

• 24 GOSPOD mu se prikaza te noći

i reče:

» Ja sam Bog Abrahama,

tvojeg oca;

ne boj se, jer ja sam s

tobom.

Ja ću te blagosloviti i učiniti

plodonosnim tvoje potomst-

vo radi mojeg sluge Abraha-

ma. «

• 25 Ondje, Izak podiže jedan *žrtvenik i izvrši zazivanje u ime GOSPODOVO^[187]. On uspravi svoj šator a sluge Izakove tu izbušiše jedan studenac.

• 26 Abimeleh pođe u Gerar da bi susreo Ahuzata svojeg savjetnika i Pikla zapovjednika svoje vojske.

• 27 Izak im reče: » Zašto ste vi došli k meni? Vi me prezirete i vi ste me otjerali od sebe. «

• 28 Oni odgovoriše: »Mi smo obvezni ustanoviti da GOSPOD jest s tobom i mi smo si rekli: Nek' ima jedna zakletva s jedne i druge strane, između tebe i nas; sklopimo jedan savez s tobom!

• 29 Prisegni da ne ćeš zlo postupati prema nama, a isto tako mi da ne ćemo tebi zla nanositi, kao što smo ti činili samo dobro i otposlali te živog i zdravog, tebe koji si sada blagoslovljeni od GOSPODA. «

• 30 On im priredi jednu gozbu; oni jedoše i piše,

• 31 digoše se u rano jutro, i svaki od njih dade prisegu onom drugom. Izak ih otpusti i oni ga napustiše u miru.

• 32 No, istog tog dana, sluge Izakove dođoše donoseći novosti o bunarima koje su iskopali. Rekoše mu: » Nismo našli vode.«

• 33 On nazva te bunare Šivea; to je ono zbog čega, još i danas grad ima ime Ber-Ševa, to jest Bunar od Prisege^[188].

Ženidba Ezavljeva

• 34 Ezav imaše 40 godina kad oženi Jehudit, kćer Berije Hitita^[189], i Bazamat, kćer Elona Hitita.

• 35 One učiniše mučnim život Izaku i Rebeki.

Jakov preotima blagoslov obećan Ezavu

• 27 1 Izak je ostario, njegove se oči ugasiše i on ne vidješe više. On pozva Ezava, svojeg prvorođenog sina i reče mu: » Sine moj! « » Evo me « odgovori on.

• 2 On preuze: » Ti vidiš da sam ja ostario i ne znam dan svoje smrti.

• 3 Vrijeme je, donesi dakle svoje oružje, svoj tobolac i svoj luk; pohiti u polje i nalovi divljači za mene.

• 4 Pripremi mi jedno jelo kao što ja volim, donesi mi ga i ja ću ga pojesti pa tebe blagosloviti prije no što umrem. «

• 5 Rebeka je slušala dok je Izak govorio svojem sinu Ezavu. Ovaj ode u polje da ulovi i donese divljači.

• 6 Rebeka reče Jakovu svojem sinu: » Upravo sam čula tvog oca govoriti Ezavu tvojem bratu; on mu je rekao: *7 Donesi mi divljači i pripremi mi jelo da ga pojedem. Ja ću te blagosloviti u nazočnosti GOSPODOVOJ prije no što umrem.

• 8 Sada, sine moj, slušaj me i učini ono što ti zapovjedim:

• 9 idi dakle kod stada, uzmi mi dva lijepa jareta, a ja ću pripremiti za tvog oca jelo kakvo on voli.

• 10 Ti ćeš ga donijeti svojem ocu, a on će jesti da bi te blagoslovio prije svoje smrti. «

• 11 Jakov odgovori Rebeki svojoj majci: » Ako je moj brat Ezav jedan runjav čovjek^[190], ja nemam dlaka.

• 12 Moguće je da me moj otac opipa i shvati, kao jednog prevaranta. Ja bih navukao na sebe jedno prokletstvo, a ne blagoslov. «

• 13 » Na mene nek' padne tvoje prokletstvo, sine moj, reče mu majka njegova. Samo me poslušaj, idi mi uzeti ono što sam ti rekla. «

• 14 On ode to uzeti i vrati se svojoj majci koja pripravi jedno jelo kako je njegov otac volio.

• 15 Rebeka uze potom odjeću Ezava svojeg prvorođenog sina, najskupocjeniju koju je imala kod sebe u kući, i odjenu svojeg mlađeg sina Jakova.

• 16 Ona prekri kozjom kožom njegove ruke i glatki dio njegovog vrata.

• 17 U ruke svojem sinu Jakovu, ona položi jelo i kruh koje je bila pripravila.

• 18 On uđe kod svog oca i reče: » Moj oče! « »Evo me, odgovori on; koji si ti sine moj? «

• 19 Jakov odgovori svojem ocu: » Ja sam Ezav, tvoj prvijenac. Učinio sam ono što si mi rekao. Digni se, molim te, sjedi i jedi moje divljači da bi me blagoslovio. «

• 20 Izak odgovori svojem sinu: » Kako si brzo našao, sine moj! « » To je zato što mi je GOSPOD, tvoj Bog donio sreću. «

• 21 Izak tada reče Jakovu: » Dođi bliže k meni, sine moj, da te opipam. Jesi li ti zaista moj sin Ezav ili ne? « *22 Jakov se primaknu svojem ocu Izaku koji ga opipa i reče: »Glas je onaj Jakovljev, ali ruke su Ezavljeve.«

• 23 On ga ne prepozna jer njegove ruke bijahu rutave kao one u Ezava njegovog brata; on ga blagoslovi.

• 24 On mu reče: » To si zaista ti, sine moj Ezave? « » To sam ja «, odgovori on.

• 25 On preuze: »Posluži me, sine moj, da jedem divljači i da te blagoslovim ja osobno. « Jakov ga posluži i on pojede; on mu donese vina i ovaj ga popi.

• 26 Tada mu njegov otac Izak reče: » Dođi dakle bliže i zagrli me, sine moj. «

• 27 On se primaknu i zagrli ga. Izak udahnu miris njegove odjeće i :blagoslovi ga govoreći:

» Oh ! Miris je mojeg sina kao

miris polja, što ga je GOSPOD

blagoslovio.

• 28 Nek' ti Bog dadne rose

nebeske i mrsa zemaljskog,

žita i novog vina u izobilju!

• 29 Nek' te puci služe i nek'

se pučanstva klanjaju pred

tobom!

Budi poglavar svoj svojoj braći

i da sinovi tvoje majke

padaju ničice pred tobom!

Proklet koji tebe prokune,

blagoslovljen tko te blagoslovi!«

• 30 Jedva je Izak završio blagosljivati Jakoba, i tek što je Jakov napustio svojeg oca, kad njegov brat Ezav vrati se iz lova.

• 31 On također pripravi jedno jelo svojem ocu. Potom mu reče: »Da se moj otac digne i jede divljači od svojeg sina; tako ćeš moći ti osobno blagosloviti me.«

• 32 Njegov otac Izak odgovori: » Koji si ti? « » Ja sam Ezav, tvoj sin prvijenac «, reče on.

• 33 Izak bi obuzet jednim krajnje strašnim uznemirenjem i reče: »Tko je dakle onaj koji je bio u lovu i donio mi divljači? Ja sam jeo malo prije nego što ćeš ti ući. Njega sam blagoslovio i on će biti blagoslovljen^[191].«

• 34 Kad Ezav ču riječi svojeg oca, strašno kriknu, glasom punim gorčine, i reče svojem ocu: » O moj oče, blagoslovi me, mene također! «

• 35 On odgovori: » Tvoj brat je došao krijumčarski i lukavstvom uzeo tvoj blagoslov^[192].«

• 36 Ezav preuze: » Da li je to zato što se on zove Jakov da, dva puta, on me istisnuo^[193]? On je uzeo prijevarom moje pravo prvorođenca a evo sada mi preote i moj blagoslov. Nisi li ti meni namijenio blagoslov?«

• 37 Izak uze riječ i reče Ezavu: »Vidiš! Ja sam od njega načinio tvojeg šefa, njemu sam da svu njegovu braću za sluge. Njega sam opskrbio žitom i novim vinom. Što još mogu učiniti za tebe sine moj?«

• 38 Ezav odgovori ocu svojem: » Nemaš li ti nego jedan blagoslov, oče moj? Blagoslovi me, mene također! Ezav diže svoj glas i zaplaka.

• 39 Tad Izak uze riječ i reče:

» Vidiš, izvan plodne zemlje

bit će stanište tvoje

i daleko od rose koja je u ne-

bu.

• 40 Od svojeg mača živjet ćeš,

ali bratu ćeš svojem služiti

i, tijekom svojih dugotrajnih

krstarenja slomit ćeš *jaram

na svom vratu. «

Jakov bježi kod svog strica Labana

• 41 Ezav postupi neprijateljski prema Jakovu zbog blagoslova kojeg je dobio od svog oca. On reče u sebi: » Doba žalosti se primiče i ja ću moći ubiti svojeg brata Jakova. «

• 42 O riječima Ezava, njenog sina prvorođenog obavijestiše Rebeku. Ona dade pozvati Jakova, svog mlađeg sina, i reče mu: » Evo, tvoj brat Ezav hoće ti se osvetiti ubivši te.

• 43 Sada, sine moj, slušaj me; diž' se ! Bježi kod mog brata Labana u Haran^[194].

• 44 Obitavat ćeš neko vrijeme s njim sve dok tvoj brat ne povrati se iz svog gnjeva.

• 45 Kad se jarost tvojeg brata bude okrenula od tebe i kad on bude zaboravio što si mu učinio, ja ću poslati po tebe onamo. Zašto bih ja bila lišena obojice svojih sinova u isti dan^[195]?«

• 46 Rebeka reče Izaku: » Zgadio mi se život zbog tih kćeri Hetovih^[196]. Ako Jakov oženi jednu kao ove između kćeri ovdašnjih, čemu uopće živjeti? «

• 28 1 Izak pozva Jakova i blagoslovi ga. On mu dade ovu zapovijed: » Ti ne ćeš oženiti kćer Kanaanovu^[197], on mu reče.

• 2 Ustani! Idi u ravnicu Arama u kuću Betuelovu, oca svoje majke. Uzmi ondje za ženu jednu od kćeri u Labana^[198], brata svoje majke.

• 3 Nek' te Bog :Svemogući blagoslovi,

učini plodnim i brojnim

da postaneš

jedna narodna zajednica !

• 4 Nek' ti da blagoslov

Abrahamovljev,

tebi i tvojem potomstvu,

da posjeduješ zemlju

svojih seoba,

zemlju koju je Bog dao

Abrahamu. «

• 5 Izak otpravi Jakova u ravnicu Arama kod Labana, sina Betuela Aramejca, brata Rebeke, majke Jakovljeve i Ezavljeve.

• 6 Ezav vidje da je Izak blagoslovio Jakova i poslao u ravnicu Aram za uzeti otud ženu i da ga je blagosiljajući dao ovu zapovijed: » Ti ne ćeš oženiti jednu od kćeri Kanaanovih. «

• 7 A Jakov bijaše pokoran ocu svojem i majci svojoj i otputova u ravnicu Arama.

• 8 Ezav shvati da kanaanske cure ne gode njegovom ocu Izaku,

• 9 on ode pronaći Ismaela i, pored svojih žena, on oženi, Mahalatu, kćer Ismaela sina Abrahamovog, sestru Nebajotovu.

Jakovljev san

• 10 Jakov iziđe iz Ber-Ševe i pođe za Haran^[199].

• 11 Zateče ga zalazak sunca na jednom mjestu i on tu provede noć. Uze jedan kamen s tog mjesta, načini uzglavlje i leže na tom mjestu.

• 12 Usni jedan san: na zemlji biše podignute ljestve^[200]čije sljeme dodirivaše nebo; *anđeli Božji tuda uspinjahu se i silažahu.

• 13 Pojavi se GOSPOD pred njim i reče mu: » Ja sam GOSPOD, Bog Abrahama, tvojeg oca i Boga Izaka. Zemlju na kojoj spavaš, dat ću tebi i tvojem potomstvu.

• 14 Tvoje će potomstvo biti jednako prašini zemaljskoj. Rasut ćeš se na zapad, na istok, na sjever i na jug; u tebi i u potomstvu tvojem bit će blagoslovljene sve obitelji zemaljske.

• 15 Vidi ! Ja sam s tobom i ja ću te čuvati posvuda gdje ćeš ići i učinit ću da se vratiš prema toj zemlji jer te ja nikad napustiti Nojinih sve dok ne budem ispunio sve što sam ti rekao.«

• 16 Jakov se probudi iz svog sna i uskliknu: » Uistinu, to je GOSPOD koji je ovdje, a ja nisam znao to! «

• 17 On se uplaši i uskliknu: » Kako je ovo mjesto strašno! To je sama kuća Boga, to su vrata neba. «

• 18 Jakov se diže u rano jutro, uze kamen od kojeg je načinio uzglavlje, diže ga kao stelu^[201] i posu ulje na njeno sljeme.

• 19 On nazva to mjesto Bethel^[202] tj. Kuća Božja ali otprije se to mjesto zvaše Luz.

• 20 Potom Jakov načini zavjet :»Ako je Bog sa mnom i ako me čuva na putovanju koje provodim, ako mi da kruha za jesti,

• 21 ako se ja vratim živ i zdrav u kuću svojeg oca GOSPOD će postati moj Bog

• 22 ovaj kamen koji sam uspravio kao stelu bit će kuća Božja i, od sveg što ćeš mi dati ja ću ti računati dîm^[203].«

Jakov susreće Rahelu

• 29 1 Jakov se stavi na put i ode u zemlju sinova Kedemovih^[204].

• 2 On pogleda, i evo kako bijaše jedan studenac u polju. Bijahu ondje tri stada ovaca, poleglih okolo bunara, jer stada se tu napajahu. Jedan je veliki kamen zatvarao otvor bunara.

• 3 Kad sva stada tu bijahu prikupljena, otkotrljao bi se kamen s otvora bunara, napojila sitna stoka i vratio kamen na svoje mjesto na otvoru studenca.

• 4 Jakov reče ljudima:»Braćo moja, odakle ste?«»Mi smo iz Harana^[205]«, odgovoriše oni.

• 5 On im reče: »Poznajete li vi Labana, sina Nahorova^[206]« »Poznajemo ga«, odgovoriše oni.

• 6 On im reče: » Da li je dobro on? « » Dobro je, odgovoriše oni, evo njegove kćeri Rahele koja upravo dolazi s ovcama. «

• 7 On preuze: » Gledajte! Još je uveliko dan; nije ovo čas za prikupljanje ovaca. Napojite ovce i idite ih još napasati. «

• 8 Oni odgovoriše: » Mi to ne možemo dok ne budu sve ovce prikupljene; tad se otkotrlja kamen s otvora studenca i mi napajamo ovce. «

• 9 On je još govorio s njima kad stiže Rahela s ovcama koje pripadahu njenom ocu, jer on bijaše pastir.

• 10 Čim Jakov ugleda Rahel, kćer Labana, brata svoje majke, on se primaknu, otkotrlja kamen s otvora studenca i napoji ovce Labanove, brata svoje majke.

• 11 Jakov zagrli Rahel, podiže glas i zaplaka.

• 12 Jakov obznani Raheli da je rođak njenog oca i sin Rebekin. Ona otrča priopćiti to svojem ocu.

• 13 Čim Laban ču govoriti o Jakovu, sinu svoje sestre, on mu požuri u susret. On ga zagrli, poljubi, odvede ga k sebi; Jakov mu ispriča sve što je bilo.

• 14 Laban mu reče: »Ti si zasigurno moje kosti i moje meso^[207],« i Jakov ostade jedan mjesec s njim.

Dvostruko vjenčanje Jakovljevo

• 15Laban reče Jakovu: » Hoćeš li me ti besplatno služiti, jer si moj brat^[208]? Reci mi što će biti tvoja plaća. «

• 16 A Laban imaše dvije kćeri, prvorođena se zvala Lea a mlađa Rahela.

• 17 Lea imaše pogled nježan

  Publicité

site=1&nlc__=331330540963#ancrage_209">^[209] a Rahela bijaše lijepa za vidjeti i gledati.

18 Jakov je volio Rahelu, on reče: » Ja ću te služiti sedam godina za Rahelu, tvoju mlađu kćer. «

19 Laban preuze: » Za mene je bolje dati ju tebi nego nekom drugom; ostani sa mnom. «

20 Jakov odsluži sedam godina za Rahelu, a one mu se učiniše kao nekoliko dana, toliko ju je volio.

21 Jakov tada reče Labanu: »Daj mi moju ženu. Moje je vrijeme isteklo i ja hoću ići prema njoj. «

22 Laban prikupi sve ljude iz mjesta i napravi jednu gozbu.

23 Po dolasku večeri, Laban uze svoju kćer i odvede ju Jakovu da ovaj ide prema njoj.

24 Laban dade svojoj kćeri svoju sluškinju Zilpu koja postade sluškinja njegove kćeri Leae.

25 A u jutro… iznenađenje, bijaše to Lea! A Jakov reče Labanu: Što si mi to učinio? Nisam li ti ja služio za Rahelu? Zašto si me prevario? «

26 Laban odgovori: » Nije kod nas običaj davati mlađu prije prvorođene.

27 Ispuni tjedan svadbeni s ovom, a druga će ti biti također dana za službu koju ćeš ti obavljati kod mene

28 tijekom sedam narednih godina.« Jakov i to učini.

29 On završi svadbeni tjedan s Leaom, i Laban mu dade svoju kćer Rahelu za ženu. Laban dade za sluškinju svojoj kćeri Raheli svoju sluškinju Bilhu.

30 Jakov dođe također prema Raheli i voljaše Rahelu više no Lea: on služaše Labana tijekom još sedam drugih godina.

Jakovljeva djeca

• 31 Kad GOSPOD vidje da Lea nije ljubljena, on ju učini plodnom dok Rahela ostade nerotkinjom.

• 32 Lea ostade trudna i rodi jednog sina kojeg nazva Rubne jer, reče ona, »GOSPOD je gledao^[210] moje poniženje i sada moj će me suprug voljeti.«

• 33 Ona ponovno ostade noseća, rodi jednog sina i uskliknu: »Da, GOSPOD je opazio da ja nisam bila voljena i on mi je također dao ovog ovdje «, i ona ga nazva Simeon^[211].

• 34 Ona ponovo zatrudnje, rodi jednog sina i reče: » Ovog put, moj suprug će se od sada privrgnuti k meni, jer mu dadoh tri sina «; zato ga ona nazva Levi^[212].

• 35 Ona ponovo zanese, rodi jednog sina i uskliknu: » Ovog puta ja ću slaviti GOSPODA! « Zato ga ona nazva Juda^[213]. Ona prestade rađati.

• 30 1 Vidjevši kako ona sama ne daje djece Jakovu, Rahela posta ljubomorna na svoju sestru. Ona reče Jakovu: » Daj mi sina ili umirem! « *2 Jakov se rasrdi na Rahelu i povika: » Jesam li ja na mjestu Božjem? Njega koji nije dopustio tvojem krilu ponijeti ploda! «

• 3 Ona preuze: » Evo moje sluškinje Bilhe, idi prema njoj, pa nek' ona rodi na mojim koljenima; od nje, imat ću, ja također, jednog sina^[214]. «

• 4 Ona mu dade za ženu Bilhu svoju sluškinju i Jakov pođe k njoj.

• 5 Bilha zatrudnje i dade jednog sina Jakovu.

• 6 Rahela uskliknu: » Bog mi je učinio pravdu! On me je također uslišio i dao mi sina. « Zato ga ona nazva Dan^[215].

• 7 Bilha, sluškinja Rahelina, zatrudnje nanovo i dade drugog sina Jakovu.

• 8 Rahela uskliknu: »Bih privezana sestri svojoj u saveze od Boga; ja sam pobijedila«, i ona ga nazva Neftali^[216].

• 9 Kad Lea vidje da je prestala rađati, ona uze svoju sluškinju Zilpu koju dade za ženu Jakovu.

• 10 Zilpa, sluškinja Leina dade jednog sina Jakovu.

• 11 Lea uskliknu: » Koja sreća! « Ona ga nazva Gad^[217].

• 12 Potom Zilpa, sluškinja Leina dade drugog sina Jakovu,

• 13 a Lea uskliknu: » Koja sreća za mene! Jer će me djevojke proglasiti sretnom «, i ona ga nazva Ašer^[218].

• 14 U vrijeme žetve žita, Ruben ode u polja u potrazi za rajčicom^[219]. On ju odnese svojoj majci Leai. Rahela reče Lei; » … daj mi rajčica od tvog sina. «

• 15 Lea odgovori: » Nije li ti dosta da si mi uzela supruga nego mi uzimaš također i rajčice od mog sina? « Rahela preuze: » Eh dobro! Nek' Jakov noćas legne s tobom u zamjenu za rajčice tvojega sina. «

• 16 Na večer, Jakov se vrati s polja, Lea mu iziđe u susret i reče: Ti ćeš doći k meni, jer sam te platila rajčicama mojeg sin. On leže te noći s njom.

• 17 Bog usliša Leu, ona zatrudnje i dade petog sina Jakovu.

• 18 Lea uskliknu: » Bog mi dade moju plaću jer sam ja dala svoju sluškinju svojem mužu. « Ona ga nazva Isakar^[220].

• 19 Lea zatrudnje nanovo i dade šestog sina Jakovu.

• 20 Ona povika: » Bog mi dade lijep dar! Ovog puta moj će suprug priznati moj položaj jer sam mu ja dala šest sinova « i nazva ga Zabulon^[221].

• 21 Potom ona rodi jednu kćer koju nazva Dina.

• 22 Bog se sjeti Rahele, Bog je usliša i učini ju plodnom.

• 23 Ona zatrudnje, rodi jednog sina i uskliknu: » Bog je je najzad skinuo moju ljagu! «

• 24 Ona ga nazva Josip^[222] govoreći: » Nek' mi GOSPOD doda drugog sina! «