Češko-moravski pjesnici druge polovice dvadesetog stoljeća Viola FISCHEROVÁ Traductions Peter Kral i Tomislav Dretar
| Viola FISCHEROVÁ Etudes de langues et d’histoire, travail dans l’édition et à la radio avant son exil en 1968 et son séjour à Bâle, puis à Munich, d’où elle est rentrée à Prague en 1994. Marquée autant par la diversité de ses tentatives pour survivre que par des drames intimes (le suicide de son premier mari, en Suisse, la douloureuse agonie du second), sa poésie tardive est le «centre de gravité» de toute son œuvre. |
| Viola FISCHEROVÁ Studije jezika i povijesti, radi u izdavaštvu i na radiju prije egzila 1968 i boravka u Bazelu, po tome u Minhenu, otkud se vraća u Prag 1994. Godine. Označena koliko raznolikostima pokušaja preživljavanja toliko svojim intimnim dramama (prvi mouž izvršio je samoubojstvo,drugi završio u bolnoj agoniji), njena kasna poezija je „središte gravitacije“ njenog cjelokupnog djela. |
| L’énigme près de l’aube… |
| Enigma pre svitanje... ... izranja u polumraku. Uzdah eho hripnje Steže zrak U grlu spavača Sumorno na dvoje Jedan oblak cijepa Punui mjesec Jasnost koja se uspinje Ipak Nije druga neka Već ona ista koja se spušta. Kao pera, 1966 |
| Oh mon amour… |
| Oh ljubavi moja... ...na izmaku neizlječivog ima još i to polje koje trune pod suncem i taj čupavi pas koji pomoću konopca zadržava zmaja prije nego s slupa Kao pera, 1966 |
| Les morts n’ont cure… |
| Mrtvi nemaju kuru... ...čim na krevet spuste tijela križ sat prsten ili naočale drugi sami njihovi sinovi i njihove žene razdijele hitro svoje nagrade kako se dijeli nezasitno Kao pera, 1966 |
| Nous mangeons dans les plats… |
| Jedemo s pladnjeva... ...što su ih oni nostavili nosimo njihov sat njihovo uresje i njihove pulovere Nastanjujemo se u njihovim kućama i one koje smo napustili Mi smo oni koji su otišli Kao pera, 1966 |
| Je ne te consolerai guère tu ne passeras pas… |
| Ja te nikako utješiti neću ti nećeš proći... ...kao zebnja ni kao smijeh Zauvijek u kamenje na dnu jezera liježe da bi umro nestali gušter stavlja svoja krila prozirna želik-žena Kao pera, 1966 |
| Po studiu slavistiky na univerzitách v Brně a Praze pracovala v 60. letech v literární redakci Československého rozhlasu. V roce 1968 odešla se svým budoucím manželem Pavlem Buksou (spisovatelem Karlem Michalem) do Švýcarska, kde vystudovala ještě germanistiku a historii na basilejské univerzitě a pracovala jako učitelka. Po smrti svého manžela (1984) odešla do Německa a spolupracovala s rádiem Svobodná Evropa a časopisem Svědectví. Znovu se vdala; od roku 1994 žije v Praze. Její první sbírka Propadání nemohla v roce 1957 vyjít, oficiálně tedy debutovala až roku 1993 sbírkou Zádušní básně za Pavla Buksu. Je držitelkou několika literárních ocenění. Dílo
Reference |
| (* 18. Listopad 1935 Brno) Je pjesnik i prevoditelj, pripada generaciji tzv.“šestatřicátníků“, kći Joseph Louis Fischer. Nakon slavističkih studija u Brnu i Pragug na Masarykovu sveučilištu radi na radiju 60.-ih – godina pa kao književni urednik Čehoslovačkog Radijao. Od 1968 odlazi sa svojim budućim mužem Paulom Bukšom (pisac Charles Michael) u Švicarsku, gdje je studirala povijest, i germanistiku u Basel - Sveučilište i radila kao učiteljica. Nakon smrti supruga (1984.) Je otišlao u Njemačkua i radi na radiju Slobodna Evropa i magazinu Svjedočanstva. Ostaje udovica i ponovo se udaje nakon što joj se muž ubio, od 1994. živi u Pragu. Njezina prva zbirka Slijeganje nije 1957. Dobila dozvolu da bude objavljena, a službeno je debitirala tek u 1993. zbirkom Spomen pjesma za Paula Bukšu. Osvojila je nekoliko književnih nagrada. Djela
Referenca |
