Јулијана Маринковиќ: КАТАРЗА / KATARZA / Catharsis
Јулијана Маринковиќ
(на Диоген)
Те пронајдов
под светлината
накиснат од денот
таму кај што
тишината шепотеше
од екот
на бесцелното трагање
Колку бил сиромашен Бог
кога без трунка совест
престанал
да ги брои
сопствените сенки
Потоа се прашував
дали те видов
во грешните дни
кога денот
ги нагризуваше
мислите
а сончевите беседи
го газеа мракот
на душата
Гневот беше
зачнат стих
од изворот
на болната празнина
Скришум стапалата
го демнеа
безгласниот круг
на свежите коски
офкајки врз блудот
на сопствениот збор
Го слушаш ли
крикот на небесниот глад
што умира
во утробата
на мрачните книги
Опипливиот космос
што се коти
од пепелот
на јаловиот плод
Нашите богови
ни ветиле
безделничен живот
подла љубов
истрошена
во прегработ
на загубениот сон
Под меките
Атински постели
ја толкувам
лудата магија
на твоите
измислени чуда
Само гушни го ништото
пред да влезеш
во себеси
така и ке го
погледнеш
изгниеното тело
и оваа
темна музика
на премудрите слова
Тогаш и ова
секавање
ке биде празнина
што ке исчезне
со новото раѓање
на смртта...
KATARZA
Pronađoh te
ispod svetlosti
pokisao od dana
tamo gde
tišina je šaputala
od jeka besciljnog traganja
Koliko je bio Bog siromašan
kada je bez imalo savesti
prestao da broji
sopstvene senke
Pritom sam se pitala
dali sam te videla
u grešne dane
kada je dan
nagrizao misli
a sunčeve reci
gazile su mrak duše
Gnev je bio
začeti stih
od izvora
bolne praznine
Krišom stopala
pratili su
bezglasni krug
svežih kostiju
jaučući preko bluda
sopstvene reči
Čuješ li
krik nebesnog glada
što umire
u utrobi
mračne knjige
opipljivog kosmosa
što raste iz pepela
jalovog ploda
Naši bogovi
obećali su nam
jalovi život
istrošene
podle ljubavi
otetog
izgubljenog sna
Ispod mekih
atinskih postelja
odgonetam ludu magiju
na tvojim izmisljenim cudima
Samo zagrli ono ništa
prije nego uđeš u sebe
tako ćeš
da pogledaš
svoje gnjilo telo
i ovu mračnu muziku
premudrih slova
Onda i ovo sećanje
biće praznina
što će nestati
sa novom radjanjem
smrtti...
Prevela na srpski
Јулијана Маринковиќ
********************************
Catharsis
à Diogène
J'ai te trouvé
sous la lumière
humide de la journée
Là où
murmure le silence
en écho de la recherche sans but
Comment Dieu avait été pauvre
quand sans la conscience
a cessé de compter
propres ombres
Ce faisant, je me demandais
est-ce que je t'ai vue
en jours de péchés
quand le jour a
corrodé les pensées
et les dites du soleil ont
foulé les ténèbres de l'âme
La colère était
concevoir ce verset
de la source de
lacune douloureuse
A la dérobée le plantes de pieds
avaient-ils accompagnés
cercle silencieux
aux os frais
tout en criant au-dessus de l'adultère
de leurs propres racontes
Entends-tu
le cri de la faim céleste
qui se meurt
dans l'utérus
de livre sombre
de Cosmos réel
qui pousse des cendres
de fruit stérile
Nos dieux
ont-ils nous promis
ne vie stérile
les amours usés
hypocrites
le rêve perdu
ôté
En dessous de doux
lits athéniens
je décode la folle magie
sur tes miracles imaginaires
Juste l'embrasser ce rien
avant que tu entres en toi-même
ainsi veras-tu
ton corps pourrissant
et cette musique sombre
des lettres sages
Ensuite, et ce souvenir
sera une lacune
à disparaître
avec une nouvelle naissance de
la mort
Juliana Marinkoviќ
Traduction de serbe : Tomislav Dretar