Nenand Trajković : Tri pjesme s prijevodom

Nenand Trajković

           Ненад Трајковић

ГРАД У КОМЕ СИ    РОЂЕН

Град у коме си рођен,

а ниси више тамо,

стално те зове да му опет дођеш.

И враћаш му се често у мислима

и чак када га више и не памтиш,

враћаш му се у стварању.

А када заиста одеш у град

у коме си рођен,

као да прижељкујеш ту на том месту

да се опет изнова родиш.

И увек је жеља чвршћа и већа

када је реч твоја отишла иза тебе

и ниси је нашао у слободном лету.

Када у лету не дохватиш слободу,

онда схватиш да ни летети ниси знао.

И као што крај старог бунара мирује вода,

тако у теби тиња и мирује снага

коју си заборавио.

Зато се враћаш у град у коме си рођен,

да те породи река што тамо протиче.

А када одеш,

нећеш доћи опет,

док мисли твоје не запитају

зашто си рођен.

II

У једном правцу
змија кривуда,
у другом ветар.
Поћи за опасношћу,
живот одарити оним
што ни сан није хтео снити
у освитку трешњиног плода.
Море те приче старе,
цвет што предуго ниjе.

III

У шуми несталих стабaла,
у свакој крошњи вешала.
Повукох канап стари,
лишће је звонило.
Горе, изнад, настаје све.
И кармин размазан небом,
само отежа ноге
под којим пут скривам.
Жртва је неизбежна,
лик имам, речи не.

  Nenad Trajkovic

Ville de ta naissance

 Ville de ta naissance,
 et tu n'es plus là,
 constamment elle t’appelle à revenir.
 Et souvent tu reviens à lui dans tes pensées
 même quand tu te n'en souviens plus,
 tu reviens à lui dans la création.
 Et quand tu vraiment rentre à la ville
 de ta naissance,
 on dirait que désires dans ce lieu
 être né encore et de nouveau.
 Et tu as l’envie de plus en forte et plus grande
 Quand ta parole s’est en allée derrière toi
 et tu n’as pas trouvé en vol libre.
 Lors un plein vol tu atteints la liberté, tu réalises de ni voler tu ne savais pas.
 De même quand la force près des vieux puits reste en calme et brûle sans flamme,
 aussi dans ton for intérieur reste en calme et brûle sans flamme la force que tu as oublié.
 Pour cela tu reviens à la ville où tu es né,
 que la rivière qui coule là-bas te mets au monde.
 Et quand tu partes,
 tu ne viendrais plus,
 tant que tes réflexions te ne demanderaient pas
 pourquoi es-tu né.

 II

 Dans un sens
 le serpent serpentes,
 le souffle dans le second.
 Aller au danger,
 Donne en cadeau à la vie cela
 de quoi ni le rêve ne voulait même pas rêver
 à l'aube de fruits de la cerise.
 Les histoires anciens te torturent,
 une fleur qui n'existe pas depuis trop longtemps.

 III

 Dans la forêt des arbres instables,
 dans chaque couronne d’arbre une potence.
 Je tirai la vieille corde
 le feuille sonnait.
 Là-haut, ci-dessus, tout commence.
 Et le carmin tartiné à travers le ciel,
 ne fait qu’alourdir des pieds
 sous lesquels je cache le chemin.
 La victime est inévitable,
 J’ai possède la forme,
 mais pas des mots.

Traduction de serbe – Tomislav Dretar