Nenad Trajkovic: ЗАТОЧЕНИК / LE PROSCRIT

Publié le par Thomas Dretart

Nenand Trajkovć

Nenad Trajkovic

 

ЗАТОЧЕНИК

Ненад Трајковић

Не слушаш.

Поскакујеш,

недра ме шамарају

по испрекиданим мислима.

Заборављам

слободу, понос,

понижавам се

по ко зна који пут.

Скини ми, скини ми

окове.

Лупи ме исцеђеном грудвом

од снега и смеха.

Не видиш.

Крвава ми колена,

осећа се смрад

трулог меса.

Не хајеш.

Користиш

фењере, лампе, шибице...

одржаваш ме прикаченог на апарат.

Кружиш са свих страна

топлим дахом.

Гризеш ми врат;

костима тетовираш име,

резбариш душу.

Остављаш остатке ничега.

Прашњаве звезде

светлуцају ми пред очима.

Крећем ка тунелу

да ухватим ваздух,

да дођем до даха.

Саплићем се у ходу

од просутих облака...

 

*****************

Le proscrit


Nenad Trajkovic


Tu n'écoutes pas.
Bondis,
les seins me giflent
des pensées discontinues.
J'oublie
la liberté, de fierté,
me fais humilier
pour la énième fois.
Enlève-moi, enlève-moi
des chaînes.
Frappe-moi  de boule pressurée
de la neige et de rire.
Tu ne vois pas.
Mes genoux ensanglantés,
on sente l'odeur
de la chair pourrie.
sans aucune soucie en toi.
T’utilises
des lanternes, des lampes, des allumettes ...
Tu me maintiens accroché à un appareil.
Tu tournes de tous les côtés
 à un souffle chaud.
Mordes mon cou;
tatoues des os le nom,
sculptes l’âme.
Tu déposes  des restes de rien.
Les étoiles poussiéreuses
scintillantes devant mes yeux.
Je me dirige vers le tunnel
pour reprendre mon souffle.
Je m’heurte en marche
des nuages déversés ​​...

Traduction de serbe – Tomislav Dretar

Publié dans Littérature serbe

Commenter cet article