Paul Celan:UND MIT DEM BUCH AUS TARUSSA - ET AVEC LE LIVRE DE TARUSSA - I S KNJIGOM IZ TARUSE
| Und mit dem buch aus Tarussa Все пзоты Жиды Marina Zwetajewa
Vom Sternbild des Hundes, vom. Hellstezrn darin und der Zwerg- leuchte, die mitwebt an erdwärts gespiegelten Wegen,
von Pilgerstäben, auch dort, von Südlichen fremd und nachtfasernah wie unbestattete Worte, streunend im Bannkreis erreichter Ziele und Stelen und Wiegen.
Von Wahr- und Voraus- und Vorüber-zu-dir von Hinaufgesagtem, das dort bereitliegt, einem der eigenem Herzsteine gleich, die man ausspie mitsamt ihrem un- verwüstlichen Uhrwerk, hinaus in Unland und Unzeit. Von solchem Ticken und Ticken inmitten der Kies-Kuben mit der auf Hyänenspur rückwärts, aufwärts verfolgbaren Ahnen- reihe Derer- vom-Namen-und-Seiner- Rundschlucht.
Von einem Baum, von einem. Ja, auch von ihm. Und vom Wald um ihn her. Vom Wald Umbetreten, vom Gedanken, dem er entwuchs, als Laut und Halblaut und Ablaut und Auslaut, skythisch zusamme, gereimt im Takt der Verschlagenen-Schläfe, mit geatmeten Steppen- halmen geschrieben ins Herz der Stundenzäsur - in das Reich, in der Reiche weitestes, in den Grossbinnenrein jenseits der Stummvölker-Zone, in dich Sprachwaage, Wortwage, Heimat- waage Exil.
Von diesem Baum, diesem Wald.
Von der Brücken- quader , von der er ins Leben hinüber- prallte, flüge von Wunden, - vom Pont Mirabeau. Wo die Oka nicht mitfliesst. Et quels amours! (Kyrillisches, Freunde, auch das ritt ich über die Seine, ritts übern Rhein.)
Von einem Brief, von ihm. Vom Ein-Brief, vom Ost-Brief. Vom harten, winzigen Worthaufen, vom unbewaffneten Auge, das er den drei Gürtelsternen Orions - Jakobs- stab, du, abermals kommst du gegangen!- zuführt auf der Himmelskarte, die sich ihm aufschlug.
Vom Tisch, wo das geschah.
Von einem Wort, aus dem Haufen, an dem er, der Tisch, zur Ruderbank wurde, vom Oka-Fluss her und den Wassern. Vom nebenwort, das ein Ruderknecht nachknirscht, ins Spätsommerohr seiner hell- hörigen Dolle:
Kolchis. Et avec le livre de Tarussa[1]1
Все пзоты Жиды MarinaTsvetaIeva[2]2
De la constellation du Chien[3]3, de l'étoile claire[4]4au milieu et du lumignon- nain, compagnon de tissage le long de voies reflétées vers la terre,
de bâtons[5]5de pèlerins, là-bas aussi, d'austral, étranger loin- tain et proche à juste une fibre de nuit[6]6 comme des mots inensevelis, rôdant dans la zone d'influence des buts et des stèles et des berceaux atteints.
De prophétisé et pré-dit et dit en passant[7]7à toi, de dit vers le haut,
déjà là-bas disponible, pareil à l'une des pierres de cœur à soi qu'on crachait avec tout leur ir- ravageable mécanisme d'horlogerie, poussait dehors en Non-pays et Non-temps. De ce genre de tic-taquement au milieu des cubes de gravier avec, repérable à la trace de hyène à rebours, en montant, la généa- logie de Ceux- du-Nom-et-de-son- gouffre rond.
D'un arbre, de l'un d'eux. Oui, de lui aussi. Et de forêt Impénétré, d'une pensée d'où il a poussé, phonème et demi-phonème et apophonie et finale, rimés sur le mode scythe[8]8 au rythme des tempes[9]9des déportés[10]10, inscrits avec des chaumes de steppes respirés dans le cœur de la césure des heures - dans le royaume, dans le plus vaste des royames, dans la grande rime continentale[11]11 au-delà de la zone des peuples muets[12]12, en toi balance de parole, balance de mots, balance de pays: Exil.
De cet arbre, cette forêt.
De la pierre de taille du pont, d'où il est allé s'écraser dans la vie, initié au vol par les blessures, - du Pont Mirabeau. Où ne coule pas la rivière Oka. Et quels amours! (Ça aussi, les amis, du cyrillique, j'en ai passé à cheval de l'autre côté de la Seine, de l'autre côté du Rhin[13]13.)
D'une lettre, d'elle, De l'Une-Lettre, de la Lettre d'Est[14]14. Du dur miniscule amas[15]15de mots, de l'œil non armé qu'il mène aux trois étoiles de ceinture d'Orion - Bâton[16]16 de Jacob, toi, de nouveau tu t'en viens en marchant!- sur la carre du ciel qui s'est ouverte à lui.
De la table où ça s'est produit.
D'un mot, tiré de l'amas, à même quoi elle, la table[17]17, est devenue banc de nage, depuis la rivière Oka et les eaux.
Du mots annexe qu'un servant de rame redit en couinant, dans l'oreille de fin d'été de sa dame de nage d'ouïe fine:
Colchide[18]18.
Traduction française – Jean-Pierre Lefebvre
i s knjigom iz taruse Все пзоты Жиды Marina CvetaJeva[19]2
Iz sazvježđa Psa, s jasne zvijezde i patuljak- svjetla, sutkalaca uzduž putova koji svjetlucaju,
o štapovima hodočasnika, ondje također, s južne, tuđe i bliskonoćne niti udaljenosti kao nepokopane riječi, kružeći ovlasnim okružjem dosegnutih ciljeva i stela i kolijevki.
O prorečenom i proviđenom, i u prolazu ti kazanog, od uz-rečenog, onog ondje dostupnog, istog vlastitom kamenu sa srca, koji se ispljuje sa svim njihovim neuništivim satnim mehanizmom, napolje u Ne-zemlju i Ne-vrijeme. Od takvog Tik-Takanja u sredini Oblutaka kubusnih s hijenskim tragovima uzmicanja, uspinjuće rodoslovljem Onih od imena i od svog Okrugloga usno-vrata.
O jednom drvetu, jednom od njih. Da, o njemu također. I o okolnoj šumi . O šumi neproničnoj, od jedne misli, otkud je on iznikao, kao glas i poluglas i prijeglas i izglas, skitski rimovan u taktu usnuća deportiranih, upisanih stepskom slamom udahnutih u srce cezure sati - u carstvo, u najveće od carstava, u veliku unutarnju rimu s one strane oblasti muklih naroda, u tebi vaga jezika, vaga riječi, domovinska vaga; prognanstvo.
O tom drvetu, toj šumi.
O kamenu kocke mosta, otkud je on otišao skršiti se u život, iniciran u lijet ozljedama, s mosta Mirabeau. Gdje ne protječe Oka. Et quels amours! (O ćirilici, prijatelji, to također ja pređoh Senu, pređoh Rajnu.)
O jednom pismu, o njemu. O Jedno-Pismu, od Istok-Pismu. Od tvrdih, sičušnih hrpa riječi, od nenaoružanog oka, koje vodi k trima zvijezdama pojasa Orionovog Jakovljev štap, ti nanovo ti se vraćaš hodajući! prema karti neba, koja se njemu otvorila.
O stolu, gdje se to dogodilo.
O jednoj riječi, iz mnoštva, gdje je on, stol, veslačka klupa postao, od rijeke Oke i od voda njenih.
Od riječi dodatnoj, koju jedan galiot oponaša škripom, u kasnoljetno uho svojoj žlici za veslanje nježnog sluha:
Kolhida.
Hrvatski prijevod – Tomislav Dretar
1 Moisville (u Eure), 20. rujna 1962. Najprije naslovljen Izvješće iz rujna, prema daljini, potom Pismo, put istoka. Ta-rusa je jedan gradić jugozapadno od Moskve, ljetno boravište umjetnika. Knjiga iz Taruse može biti poezija Marine Cvetajeve, čiji su roditelji posjedovali jednu kuću u Tarusi. Taruške stranice su jedna zbirka tekstova autora dugo vremena zabranjenih u SSSR-u, prije 1960. 2 Najprije predviđen za Hinausgekrönt, taj natpis, koji znači : " Svi su pjesnici Židovi", jedan je transformirani citat iz pjesme Napolje! u zbirci Pjesma o kraju. Židov na ruskom ima pejorativnu konotaciju, standardan je termin Jevrej, kao na talijanskom , ekvivalent Jud na njemačkom.Celan je namjeravao prevoditi poeziju Marine Cvetajeve. 3 Nesumnjivo sazviježđe Canis major (jedan od dvaju pasa lovca Oriuona). Jedno od najsvjetlijih. Nešto malo ranije Celan bijaše primio knjigu Konstantina Pautovskog Inkurzija na jug, u kojoj je on načinio opasku "koja vodi hodočas-nike prema prorokovom grobu®" 4 Sirius, najsvijetlija zvijezda na nebu, u Sazviježđu Velikog Psa, zakriljena s boka od jednog "bijelog patuljka" slabog intenziteta. Njegovo pjavljivanje najavljujući period velikih vrućina utemeljilo je pojam kanikula (pasja žega). 5 Jakovljev štap, ime dano zvijezdi iz sazviježđa Orion (Bik) , tri zvijezde u sazviježđu smještene su između Betel-geuze i Rigel. Te tri zvijezde se nalaze u južnoj nebeskoj hemisferi, u blizini ekvatora, koji dijeli Canis minor na sjeveru i Canis major na jugu 6 U opoziciji između tuđi i bliski, blizina je odmjerena starom mjerom lakat. 7 Vorüber- može imati negativni smisao od vorbei (passer: umrijeti). 8 Celna ovdje miješa termine leksički ne-ustrojene (polu-zvuk) i "tehničke" termine deskriptivne lingvistike : Ablaut označava fenomen vokaličke mutacije u jednom korijenu, deklinirajući različita vremena jedniog glagola (apofonija tzv; nepravilnih glagola) Auslaut označava konačni glas u riječi ili jednom iskazu, otkud slijedeća tranzicija u poimanju rime. Skit konotira, osim zemlje i povijest, grupu pjesnika sklonih Oktobarskoj Revoluciji (među njima Blok i Jesenjin). Cvetajeva je bila napisala jedan tekst naslovljen Skiti. 9 Schläfe (sljepoočnica) konotira također der Schlaf (Spavanje), san. 10 Verschlagen znači također izgubiti jednu stranicu u knjizi gdje ova bijaše reperirana. To je principalni smisao (tuči, loviti u jednom mjestu), koji utemeljuje figurativni smisao "učiniti pametnim, skrhan radom, putem iskustva". 11 Parodična evokacija, bez sumnje, na Weltinnenraum kod Rilkea. Pjesma Marine Cvetajeve igra na unutarnje rime® 12 Isti ruski radikal nem- služi za formiranje riječi njemački (nemeckij) i riječi nijem (nrmoj). 13 Aluzija na prijevode (über-setzer) s ruskog. 14 Celan je bio primio jedno pismo od Ericha Einhorna (vidjeti n° 3 uz pjesmu Šibolet) kojim mu najavljuje svoju želju da provede ferije na Kolhidi, i jednu kartu od Nadežde Mandeljštamove poslano iz Tarusse,koja je pohvalila njegove prijevode pjesnika Mandeljštama. 15 Haufen konotira Sternhaufen : skupinu zvijezda, maglinu. 16 Stab konotira također pismo,; rukopis, pisanje (Buchstabe) i poeziju (Stabreinm: aliterativna rima s početka stihova iz doba kasnog srednjeg vijeka). Jakovljev štap je također jedan topografički instrument. 17 Table: naslov jedne zbirke Marine Cvetajrve. 18 Kolhida, zemlja između istočne obale Crnog mora i Kavkasa. Medejina domovina, cilj Argonauta, na meridijanu koji prolazi Tarussu® Kolchis označava također colchique ( mrazovac) , "cvijek kraja ljeta", kad se pojavljuje saz-viježđe Oriona na horizontu. Celan bijaše preveo Apollinaireovu pjesmu Les Colchiques godine 1958. O colchiques može se također čitati članak Claude-Lévi Straussa :" Mala mitiko-literarna enigma" u Vrijeme refleksije", Gallimard, Pariz , 1980. 2 Najprije predviđen za Hinausgekrönt, taj natpis, koji znači : " Svi su pjesnici Židovi", jedan je transformirani citat iz pjesme Napolje! u zbirci Pjesma o kraju. Židov na ruskom ima pejorativnu konotaciju, standardan je termin Jevrej, kao na talijanskom, ekvivalent Jud na njemačkom.Celan je namjeravao prevoditi poeziju Marine Cvetajeve.
|